Dream of a turtle

Posle dugog premišljanja, počeću sa najupečatljivijim.

GIMLET

Radnja ovog filma se zasniva na mom ličnom doživljaju i preživljaju, tako da, ako ima slučajnih prolaznika kroz ovu priču, a da su ovaj film gledali, pozdravljam i neka ne zamere na izmenjenom doživljaju filma.

I sama bih dala život da mi se desi ono što je od Tebe doživela Julia u filmu. Mislim da zaslužuješ ime u tom filmu, tako da ću te kroz ovu priču provesti pod imenom... Salvador.

Salvadore, pogledaj sneg sad. Ispruži svoju slikarsku šaku kroz prozor, oseti sneg tu. Sećaš se, sigurno, januar je bio kada se Gimlet desio u mom životu. Bilo je još hladnije u mojoj sobi tad. Nije pomagalo ni vino.

Desilo se čudo, jedan sićušan trenutak-

jedno-

''Holla, Julia,''

i to je bio početak. To je bio tvoj glas, Salvadore, ugledala sam te ispred.

Ne smem govoriti o godinama, to je sve što nemamo ti i ja.

Slavila sam dan svog rođenja i nije bilo nimalo prijatno slaviti ga bez tebe. Tada sam bila ubeđena da si ti cilj i razlog tog dana u januaru, tog dana kog sam zbog tebe proslavljala... sama. Shvatila sam da se nisi obratio kameri bez razloga baš tad. Tog trenutka bilo mi je hladnije i bila sam srećna.

Ako me pitaš, voljeni Salvadore, ne bih ti znala odgovoriti ni na jedno pitanje. Ne umem da imenujem nijednu jedinu emociju koju si izazivao. Ne mogu ni da je se setim. Mislila sam, zapravo, da imam problema sa srcem, ozbiljnih problema sa srcem. Sada znam da si ti bio jedino rešenje svih problema mog organizma.

Ne obazirući se na bolesno srce, razrogačenih očiju, pretpostavljam, zurila sam u tebe. Sreli su nam se pogledi. Uvek tako realno osećam da levitiram, svaki put kada se to desi! Sneg je uletao i u sobu, bilo je tako hladno, Salvadore, a moje je srce tako brzo ozdravljalo!

Stidela sam se kao dete pod tvojim upornim pogledom. A bilo je jako kasno i spavalo mi se, možda sam se zato stidela... a i bila sam skoro dete...

Nova poruka, novo

''Hola, Julia'',

novi pogledi, njeni rođendani, tvoji, Salvadore, rođendani... tako nova osćanja! Možeš li mi ti sad odgovoriti, kako se to zvalo? To je, mislim, bilo jače od one ljubavi koju sam običavaala da osećam pre Gimleta. Sigurno je jače. To je najsličnije euforiji, delirijumu u koji sam upadala.

Naučio si me Klaviru Filipa Glasa. E, tako sam se osećala pred tobom. Jasno sam mogla osetiti vetar koji me u snažnim zamasima diže u vazduh, tako lako, kao da je od mene ostalo samo pamćenje, kao da sama moja mašta čini celu mene! Tako se lako vrtim, široko se vrtim, tako prijatno se vrtim u tom viru tvog pogleda! I svaki put, Salvadore, znaš da čujem Filipa Glasa! Uzdižem se u ritmu njegovog hronometra.

Gimletom si to ponovio. Ponovio si to svakim filmom.

Bila sam počastvovana, dakle, posmatrajući kako se briješ, zviždiš Envidiu koju jedna žena tako španski izvodi na radiu... Uživala sam prisvajati te trenutke, tako sam volela znati da se to dešava u mom kupatilu, da spavaš u mojoj sobi, da jedeš za mojim stolom, da piješ kafu sa mnom... i da sve to bude NAŠE!!! Sećaš se kako sam plakala tad moleći sve što znam, da se to i ostvari?

Sneg, Salvador i ja.

I, kao da svoje dane gledam, gledam kako kasnim na naš sastanak, za koji ni ne znam da će se desiti! Kako sam sve prokleto ispustila iz ruku!

Ti si u pravu, Salvadore, ni ja ne bih razmišljala drugačije. Kad ne umem ceniti ono što imam, zašto bih ga dalje imala?

Uzeli su ti život onog trenutka kad ga je Julia spoznala. Nije li to naša priča, Salvadore, voljeni? 

Sinoć je bila oluja, kakvoj nisam imala sreće do sad da prisustvujem u Beogradu. Nasilno, vetar je želeo ući u moju sobu. Još jednom, jedina sam tu. Jedina budna. Razmišljam kako bi sve, zaista, bilo mnogo podnošljivije da je tu. Uvek kišom On dođe, njegov lik, i mirisom kiše pojavi se njegov miris, kako je nepodnošljivo teška njihova veza sa mnom!

Pored sedam godina, posvetiću i ovo- kišni opis za svaki film u kom si bio, svaki naš film, moju sliku tvog lica, svaki naš izmaštani život. Sada kada se ovakva povezanost prekida, šta mi drugo, do sećanja, preostaje, kaži mi?

GeneralnaUzrok nastanka ove priče, jeste smrtonosna vest koju sam sinoć pročitala na internetu. Reč je o osobi kojoj sam posvetila skoro trećinu života već, i čiji me je rad podstakao na sopstveni, njegova mašta inspirisala je moju.

Ali, tako je bilo do sinoć. Prvim snažnim udarom vetra o prozor, kiša je počela liti po ekranu. On je prestao sa radom.

Ovo je, dakle, za naše kreacije. In memoriam.